Haloterapija

header graphic

Termin haloterapija u upotrebi je od sredine 80-ih godina. Ime dolazi od grčke reči halo što znači so, pa bi se jednostavno moglo reći da je haloterapija lečenje solju. Blagotvorna dejstva su poznata vekovima, a potkrepljena su obimnom medicinskom literaturom.
Haloterapija je zvanično priznata kao metoda lečenja 1997 god Svetskom Seminaru pedijatara u Jerusalimu. U Poljskoj, Rusiji, Češkoj, Slovačkoj i Austriji je ova metoda priznata kao zvanična i dobtim delom je pokrivena zdravstvenim osiguranjem. Kod nas su počela ispitivanja na defektološkom fakultetu. u Beogradu u sklpu fakulteta je otvorena slana soba gde će se zvanično pratiti efekti lečenja ovom metodom.
Ova terapija je delotvorna ne samo za poboljšanje fizičkog zdravlja nego i za olakšanje mentalnih tegoba kao što su: prenapetost, umor, iscrpljenost, stres, i kao pomoć pri odvikavanju od pušenja. Širok je spektar bolesti koje leči haloterapija ili im ublažava tegobe - sedenjem u slanoj sobi u koju se ubacuju najfinije slane mikročestice leči se prehlada, ublažavaju srčane, vaskularne smetnje, bronhitis, astma, alergije, hipotireoidizam, gastritis, zapaljenje debelog creva, usporena cirkulacija, pospešuje oporavak posle srčanog udara, hronično zapaljenje sinusa, uva, grla... U dermatologiji terapija u slanoj sobi leči akne, alergije, psorijazu, dermatitis, pomaže u prevenciji gojaznosti i ublažava sve reumatske bolove.


Lekovito delovanje soli bilo je poznato još srednjovekovnim sveštenicima, koji su bolesnike odnosili u slane pećine da ih izlože njihovoj specifičnoj mikroklimi. Da bi pojačali taj efekat, drobili su stalaktite i stvarali slanu prašinu koju su bolesnici udisali. Bio je to početak takozvane speleoterapije.


U Evropi je terapija solju postala popularna u 19. veku, kada je 1843. poljski lekar Feliks Bošovski bio prvi koji je pretpostavio da vazduh zasićen česticama soli deluje terapeutski, i to veoma jako. On je zapazio da rudari u rudnicima soli ne obolevaju od plućnih bolesti. Na osnovu tog zapažanja njegov naslednik M. Poljakovski ustanovio je prvo takozvano Spa kliničko lečilište za plućne bolesnike u Veličkoj u blizini Krakova, koje i danas radi.


Moć lečenja solju bila je takođe uočena krajem Drugog svetskog rata u Nemačkoj kada su ljudi u rudnicima soli potražili sklonište od bombardovanja i nakon toga su se mnogi astmatičari osećali bolje ili ozdravili. Posle toga, otvoreni su mnogi sanatorijumi za astmatičare u prirodnim pećinama ili rudnicima soli. U bivšem SSSR-u speleo-terapija započeta je 1968. u selu Solotvino u Karpatiji. Tu je u rudniku soli osnovana bolnica za alergijske bolesti i započeta su naučna istraživanja. Zahvaljujući tim rezultatima ustanovljena je efikasna metoda za lečenje astme. Danas je speleoterapija naširoko poznata kao efikasna metoda alternativnog lečenja. Ima nekoliko zemalja koje imaju speleoterapeutske klinike na bazi prirodnih pećina pod zemljom kao što su Austrija, Poljska, Rumunija, Jermenija, Kirgistan, Rusija, Zakarpatski region, Ukrajina, Belorusija. Sve te klinike primenjuju u terapiji plućnih bolesti vazduh pećine zasićen česticama kamene soli. Iako je efikasnost speleo-terapije naučno dokazana, ova metoda ima ograničenja. Zato se speleoterapija dalje razvijala sve do današnje haloterapije.


Sredinom 1980-ih godina preduzeto je nekoliko pokušaja da se izgrade veštačke slane pećine, posebno u Rusiji. Jedan od prvih pokušaja bio je oblaganje zidova sobe blokovima soli. Međutim, studije su pokazale da tako obloženi zidovi ne stvaraju dovoljno lekovitu atmosferu. Glavni terapijski faktor slanih soba je mikroklima sa suvim aerosolom natrijum-hlorida uz određenu vlagu i temperaturu. Ovako veštački izgrađene slane pećine nazvane su slane sobe ili slane komore. One su posebno dizajnirane za velnes i spa centre.


Primenom današnje tehnologije suvi aerosol stvara se posebnim halogeneratorom koji ga uduvava u slanu sobu. Tretman respiratornih i kožnih bolesti i alergija u slanoj sobi nazvan je haloterapija ili terapija solju. Danas se primenjuje u svim vrstama zdravstvenih ustanova, spa i velnes centrima, lečilištima, rehabilitacionim centrima, hotelima, predškolskim ustanovama i privatnim kućama. U prostorije koje imitiraju špilje rudnika soli, jer imaju sve zidove sa debelim nanosom čiste rude soli, dozirano se ubacuju mikročestice koje „žive" samo 40 sekundi. Jedna terapija od 40 minuta u takvim specijalnim uslovima zameni tri dana na moru.


Interes za korišćenje slanih soba značajno raste. U poslednjih 20 godina izgrađeno ih je više od 1.000, posebno u Rusiji, Finskoj i srednjoj Evropi, Kanadi, Australiji, Turskoj... Štaviše, u Rusiji su slane sobe u saglasnosti sa zahtevima ruskog ministarstva zdravlja, dok u Estoniji ministarstvo zdravlja pokriva trećinu troškova tretmana. Naučne studije o terapiji solju u slanoj sobi započele su 2003. u Finskoj. Posebno je haloterapija klinički ispitivana i potvrđena u Rusiji. Rezultati istraživanja objavljeni su na stručnim kongresima i u medicinskim časopisima.
Haloterapija je metod koji služi za poboljšanje zdravlja i koji se zasniva na kontrolisanom boravku u odrejnenom specijalno opremljenom prostoru gde su zidovi ,plafon i pod pokriveni prirodnom solju, gde se mikronske čestice soli raspršuju u vazduh kako bi se stvorila mikroklima koja vlada u rudnicima soli.Zašto kao u rudnicima soli? Zato što su istraživanja počela kad je primećeno da rudari ne oboljevaju od respiratornih i kožnih oboljenja.